aktuelno
    KOLUMNA: Šum kose
    Društvo

    KOLUMNA: Šum kose

    • icon
    • icon

    Čitajte najnoviju kolumnu profesorice književnosti i novinarke Pink M-a Željke Mirković.

    • icon
    • icon Autor: PinkM
    • icon
    • icon

    Pamtim ga po šumu kose. Taj zvuk u meni uspava sva zla. Njegov trag još mi mili kroz prste. Skupljam ga, svakodnevno. Stežem, a onda puštam da me obuzme. Zidovi čuvaju njegove mirise. Izranja iz svakog kutka. Opija me ljepotom. Zavodi. Onespokojava bjekstvom. Dolazi u snove. Vjetar mu mrsi svilene vlasi. Tijelo trepti od miline. Grudi se šire. Koža ježi. Srce guta nemir.

    Najednom dobijam krila. Letim iznad planinskih vrhova. Upijam ljepotu svim čulima. Lakoća postojanja puni krvne sudove. Mir mi miluje kapke. Na trenutak pomislim da ću umrijeti od najezde nježnost.

    Ljubomorna sam na dan što mi te ukrade. Ugrabi sunce. Zavede nebo. Odvede u plavi beskraj da siješ magiju. Mjesec se zaljubi u tebe. Zvijezde ti postaše sluge. Iskliznu mi iz ruku, taman kada sam mislila da ću te imati zauvijek.

    Ali, ne brini. Neću tek tako odustati. Neću prestati da se nadam. Da ćeš se jednog dana umoriti od lutanja. Možda ti dosadi to prostranstvo i hodanje po oblacima. Zemlja je tvrda i žilava. Maštaću, da po njoj gaze tvoja stopala.

    Dozvoli mi da te pratim. Ne skrivaj tragove. Neću ti nauditi. Javi se pokatkad šumom. Tek toliko da znam da me nikada nećeš proći. Dodirni me slučajno, u mimohodu. Dođi prerušen u vilenjaka. Praviću se da te ne poznajem. Lagaću da ne vjerujem u čuda. Porazi me ljepotom. Zaboli me do kosti. Zagrizi duboko, do suza. Probudi čula. Raduj životom. Drži budnom u potrazi za tobom...

    Nebitno da li ćemo se sresti. Ljepota tvog iščekivanja postaje veličanstvena. Čekaću te, znam tek toliko. Naći ćeš me među krošnjama jablana. Doskočiću ti njihovim šumom.

    Nećeš me proći ni kada od mene odustane vrijeme. Sanjaću te, samo da želja za tobom bude još veća. Voljeću te baš takvog, dalekog, jer bliskost se igra daljinom. Ne želim da vjerujem da si plod mašte. To se samo kukavičluk bori u nemoći pred spoznajom.

    Srećna sam što te imam, pa nemam. Vidim, pa ne vidim. Pokazao si mi smisao bivstvovanja. Iskrao se tiho, u momentu kada sam grcala u želji za tobom.

    I nemoj nikad da me prođeš. Boli me i voli kako ti najbolje znaš.

    Tvoje postojanje otvara nove tomove životne priče. Ispisaću ih čitko da ostanu za pokoljenja. Možda se ponegdje mastilo stopi sa suzama, ostavi mrlju. Znam da umiješ tumačiti simbole. Prati tragove na hartiji... oni će ti ispričati prećutano.

    Dođi. Progutaj tamu. Zaustavi vrijeme. Budi onakav kakvog te je želja stvorila.

    Nahrani me beskrajom. Napoji nektarom. Zašumi, zavaraj tišinu. Uzmi me...