aktuelno
    Kada dođe do razvoda deca su između dve vatre - evo koji uzrast je najosetljiviji na rastanak roditelja i kako se treba ponašati u ovoj situaciji
    Lifestyle

    Kada dođe do razvoda deca su između dve vatre - evo koji uzrast je najosetljiviji na rastanak roditelja i kako se treba ponašati u ovoj situaciji

    • icon
    • icon

    Kada dođe do razvoda braka, pored partnera veliki stres i traumu doživljavaju i deca.

    • icon
    • icon Pixabay.com
    • icon
    • icon

    Brak u Srbiji u proseku traje 13,3 godine, a najveći broj razvedenih parova nema decu, ali ne treba zbog toga zanemariti decu koja pate jer se mama i tata rastaju.

    Smatra se da deca pre treće godine ne mogu da pamte pa vlada mišljenje da što su deca manja, to su manje osetljiva na razvod roditelja. To nikako ne znači da ih razvod ne pogađa i sa svakim detetom treba na tu temu biti oprezan i polako mu saopštiti. Svakako će biti nekih posledica i po tako malo dete.

    - Posebno ako je razvod bio intenzivan, pun svađa i prepirki, možda i nekog zlostavljanja, to će sigurno ostaviti na njih trag. Uprkos tome što se po dečijoj razvojnoj psihijatriji smatra da deca ne pamte prve tri godine, rekla je psihijatar i psihoterapeut Tatjana Vlašković Jovićević.

    Prema nekim američkim istraživanjima smatra se da su deca oko 11. godine najosetljivija na razvod, zato što su čitavu deceniju provela sa roditeljima. Adolescenti su veoma osetljivi jer je i njima samima u tom periodu sve teško, a posebno činjenica da mama i tata više neće biti zajedno.

    Jedinci teže podnose razvod roditelja, dok je deci koja imaju braću i sestre malo lakše pošto se drže zajedno i međusobno se štite. Kada je dete jedinac, ono nema s kim da podeli svoja osećanja pa je mnogo važno da uz sebe iam babe, dede, tetke,....

    Pixabay.com

    Autor: Pixabay.com

    - Roditelji koji reše da se razvedu treba da sa decom razgovaraju oči u oči, da sednu naspram njih ili pored njih, a ne da stoje iznad njih jer su oni mali i treba da budu na istom nivou sa njima. Prosto treba reći "mama i tata se više ne slažu, ali to nema veze sa tobom. Mi ćemo tebe uvek voleti, bez obzira šta će biti između nas. Ti ćeš i sa mamom i sa tatom biti u istim odnosima". Ako su deca mala i nisu adolescenti ili odrasle osobe ne treba im reći za razlog razvoda jer oni ne razumeju šta je ko tu uradio, dodaje psihoterapeut.

    Što su deca manja to im treba saopštiti odluku što jednostavnije i bez previše detalja. Ako su starija, onda im treba više detalja, ali se dete ne može nikako pripremiti na takvu vest. Treba im reći to polako, postepeno da ne bude "s neba pa u rebra".

    Roditelji često odlučuju da budu i dalje u braku zbog dece. Ukoliko je taj brak ispunjen svađama i prepirkama, ili ne daj Bože fizičkim razmiricama, bolje je da se roditelji razvedu, piše detinjarije.com. Neka američka istraživanja su pokazala da i sama deca kažu da je bolje da se mama i tata razvedu, da se rastanu, nego da ostaju zajedno i stalno se svađaju.

    Pixabay.com

    Autor: Pixabay.com

    - Smatra se da su ženska deca osetljivija i da su devojčice sklone kasnijem razvoju depresije, anksioznosti, povlačenja u sebe i slično, naročito ako su u vremenu pre puberteta. Ako u tom periodu postoje neki stresovi, devojčice mogu ranije da uđu u pubertet. Naročito je to teško ako majka i ćerka imaju prijateljski odnos pa majka priča loše o partneru što nikako ne bi trebala. Dečaci su skloni izrazima besa, povlačenja u sebe, razvoju nekih zavisnih oblika ponašanja u smislu da su vezani za mamu ili tatu. Pokazuju otpor, ali je dobra vest da otprilike posle godinu dana ti simptomi nestaju u večini slučajeva, objašnjava psihoterapeut.

    Savetuje se roditeljima da se, kada je odnos prema detetu nakon razvoda u pitanju, drže rutine. Treba utvrditi tačno vreme kada dete ide kod jednog, a kada kod drugog roditelja i da tako bude svake nedelje. Takvom rutinom dete stiče svoj mir i red u celoj situaciji i tako se izbegava haotičnost koliko god da je razvod bio turbulentan.

    - Deca svoja negativna osećanja pokazuju putem ponašanja. Neće reći da se osećaju tužno ili besno, već će to da pokažu ponašanjem, bilo da je to bežanje iz škole, uzimanje alkohola ili droge. Zato roditelji moraju da razgovaraju sa decom i da potraže adekvatnu pomoć, rekla je psihoterapeut.

    Roditelji najčešće greše jer pred decom pričaju loše jedno o drugom i to na dete deluje negativno. Greše i kada prenose jedno drugom poruke preko deteta, jer mama kaže jedno, a tata drugo i dete se onda nalazi između dve vatre. Roditelji treba da ostave po strani svoj ljubavni život i da u datoj situaciji budu roditelji. Treba dati sve od sebe jer je tu dete najveća žrtva – ono nije krivo, ono je njihovo dete i oni su njemu roditelji šta god da se desi. Bitno je u svemu tome sačuvati hladnu glavu.