aktuelno
    GRUPA NAUČNIKA tvrdi da ljudski život ne mora imati kraj
    zanimljivosti

    GRUPA NAUČNIKA tvrdi da ljudski život ne mora imati kraj

    • icon
    • icon

    U budućnosti možda neće postojati granica ljudskog života, barem ne onakva kakva postoji sada, suprotno tvrdnjama nekih demografa i biologa, navodi se u članku iz časopisa "Nature".

    • icon
    • icon Printscreen
    • icon
    • icon

    To je utvrdila statistička analiza objavljena u četvrtak u časopisu Science o vjerovatnostima preživljavanja gotovo 4000 ljudi koji su navršili 105 godina ili više.

    Tim naučika, predvođen demografkinjom Elizabetom Barbi (Elisabett Barbi) sa Univerziteta Sapienza i statističarom Frančeskom Lagonom (Francesco Lagon) sa Univerziteta "Roma Tre u Rimu" zaključio je da se rizik od smrti, koji se naizgled povećava sa starenjem, uravnotežuje nakon 105. godine stvarajući svojevrsni "plato smrtnosti".

    Prema navodima naučnika, od te su dobi šanse da neko umre ne dočekavši idući rođendan 50:50.

    Francuski demograf Žan-Mari Robin (Jean-Marie Robine) koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da ako postoji uravnoteženje smrtnosti, nema granice ljudskoj dugovječnosti.

    Među naučnicima se dugo vodila rasprava o tome postoji li kod ljudi gornja dobna granica života. Konsenzus je taj da se rizik od smrti sustavno povećava u odrasloj dobi, sve do otprilike osamdesete godine života. No postoje žestoka neslaganja oko toga što se događa kad ljudi uđu u devedesetu ili stotu godinu.

    Neki su naučnici preispitali demografske podatke i zaključili da postoji utvrđeni, prirodni "rok trajanja" ljudske vrste te da stopa smrtnosti nastavlja rasti. Drugi su prošli kroz iste podatke i zaključili da se rizik od smrti poravnava u jako dubokoj starosti te da shodno tome ljudski životni vijek nema gornju granicu.